Varalico

Sve neprospavane no?i
oprostiti ne?u mo?i
ni za brdo zlatnih dukata.

Valjda ho?eš da poludim
šta mi treba da mi ljudi
kada pro?em pogled spuštaju.

I nakon svega opet lažeš
da je sve to ljubav, kažeš.
Re?i ?u ti šta me mu?i-
ljubav te trebala vratit ku?i!

Varalico, nek te druga ima
samo priznaj tu pred svima
da li si me ikad volio!
Varalico, široka ti polja
šta je ?eka, ne zna ona-
?aše tuge, no?i muke
a nigdje tvoga ramena.

Na krevetu bijelom, mekom
zaprljo si ruke grijehom,
mnoge kose ti si raspleo.

Sad pogledaj o?i moje.
To što vidiš, suza to je.
Ne što moje srce voli
nego što me duša boli!

Varalico...