Dalmatino

Grdelin

ja san cacin grdelin
peto dite, prvi sin
u celo me je jubija
bilin vinon me je krstija
kad me s dlana pustija
visoko san poletija
u daleki i tudi svit
naša ženu lipu kao cvit
more, more duboko, da bog da prisušilo
ja san ga priletija, skoro me ugušilo
i svaki put kad val me trisne
moje srce za njon vrisne
ka i grana masline kad je bura ošine
ja još cujen one rici cacine…
sine moj, rece on
nije život prista s njon
ti nemaš puno vrimena
uzmi ženu s našeg kamena
u prolice san prosija u lito se oženija
do zime san uvenija
nisan je ni malo volija
more, more duboko…
rodila je sina dva
ka dva lipa sokola
i radija san kao crv
ka za svoju dicu svoju krv
pantin njenu zadnju ric
bog me zove moran ic
i suze tri je pustila
za tri tica ca je jubila
more, more duboko..