Dalmatino

Prosjak i sin

ja san ?ovik s kamena,
za mene je tvoja ljubav svetinja
a na oba ramena nosin brime,
teška je sirotinja
za ta tvoja oka dva,
ka dva modra jezera
pola svita ja bi da, moja silo ne?ista
ja ?u priko biokove
bosin nogan do tebe do?i
šišmiša se ja ne bojin,
ne plašin se vištica i no?i
ja se bojim samo boga
šta sa neba gleda nas
da bi po' života svoga,
samo da ti ?ujen glas
u suknenoj borši cili je svit
jedno veliko srce i u srcu cvit
moje sunce, moj biser nebeski
tu smo samo ja i ti
neka vidi imotski
svi me znaju u mom kraju,
od grabovca do medova doca
i kad za mnom pasi laju,
pošteni san sin od svoga oca
sada ljubav tvoju prosin,
tebe nosin na srcu
moja ku?a ima mista, u njoj budi nevista