Hari Rončević

Getanin

Tega san dana mrzija školu
Više san volija divit se moru
Oti? marendat na Tomi?a stine
I s di?jon mašton po? u daljine

A tega dana život je propa
?ovik u veštitu od skupega štofa
Vika je 'Svitu tu su mi stvari,
on ih je ukreja, getanin mali'
Osta san pla?u? sidit na stini
Svu su mi boršu prosuli po rivi
Još i sad se si?an, vika je
Praš?e, ako još nisi ukra, krast' ?eš

Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi ?init ne smite
U bisu san reka da me se ostavi
i prvon ga stinon puka po glavi
Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi ?init ne smite
Zbunjen san gleda di leži u krvi
A svi su vikali 'to mu je tek prvi'

Doma su došla dva policjota
Odma me odveli bez imalo mota
Mater je ostala pla?u? na skali
Nesritno dite vika je stari
Gleda san mater i tija se vratit
Otac je reka da ?u mu platit
Pita san 'barba, o?e li bolit?'
Reka je 'getaru, ol znaš i molit?'

Ako san getanin...

Nigdi je prošlo pola života
Otac je skon?a, a mater sirota
Sama u tuzi se odala pi?u
Samo san doša da utrnen svi?u
Nisan se više moga suzdržat
i bis u meni se po?ea trzat
Dalje od svega san pokuša bižat
A slike su davne me po?ele stizat