Hari Rončević

Od svega umoran

Skoro više pa da i ne izlazim,
a na tebe i ne pomislim.
Odnit ?e me vrag
ako ne pripazim,
i ne prominim ovi glupi ?ir.

Druge žene više ne primje?ujem,
novu ljubav ne o?ekujem.
Osje?aje sve više otupljujem.
I nisam više svoj, a bogami ni tvoj.

Šta vridi da mi opet no?as ljubiš lice
kad osje?am da nisam potriban.
U tvome oku više nema one iskre,
a ja sam umoran, od svega umoran.

Tek sad vidin di san doša s tobom
tako jako želim biti oslobo?en.
Jedno drugom postali smo robom,
jedne navike, nema požude.

Šta vridi da mi opet no?as ljubiš lice
kad osje?am da nisan potriban.
U tvome oku više nema one iskre,
a ja san umoran, od svega umoran. (x2)