Miroslav Škoro

Essekerska

ajnmal tako, španciro sam promenadom ajns, zvaj, draj
kad usnajpam našu Ingu di joj levat hofira
malo haltam, naklonim se libe frojlajn kistihant
wie geht majka, divna žena, kako otac zafrkant

kad se javi onaj kraj nje, do cokla mu nije nos
ro?o šetaj i ne smetaj, vodin s curon razgovor”
pardon velim, ne?uveno also dakle tko ste vi
on zamahnu mobitelom u glavu me udari

curik lega, kuda srljaš nemoj da sad, cumbajšpil
zovnem kuma da od tebe malo složi ringišpil

otpale mi gojzerice, a sa glave jegerhut
zdrmala me ta persona k’o štemajzlom, baš zer gut
otada sam an der štele i gebis mi eist je fajn
aushausiram pa španciram samo kad je mondašajn

curik lega, kuda srljaš nemoj da sad, cumbajšpil
zovnem kuma da od tebe malo složi ringišpil