Oliver Dragojević

Ako izgubim tebe

Dok me budi nova zora, znam da sretan
bit ?e dan,
jer kraj uzglavlja si moga, a na vje?ama
ti san,
puna ljubavi, puna nježnosti, moja
stvarnost sad si ti!

Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline
tvoj je glas,
naša postelja je meka, sre?a bdije oko
nas,
puni ljubavi, puni nježnosti, u toj
stvarnosti smo mi!

I dok predajem se milovanju tvom,
neki ?udni krijem strah u srcu svom,
Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!

Ako izgubim tebe, ja izgubit ?u ljubav,
ovu beskrajnu sre?u koju pružaš mi ti,
Ako izgubim tebe, ja izgubit ?u nježnost,
i toplinu tog gnjezda, kojeg svili smo
mi,
Ako izgubim tebe, ja izgubit ?u sve!

Kad bi mogao, zauvijek, da zaustavim
taj sat,
da nam zanos ve?no traje, što bi sve
još mogli dat',
našoj ljubavi, našoj nježnosti, nikad ne
bi znali kraj!

I dok predajem se milovanju tvom,
neki ?udni krijem strah u srcu svom,
Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!