Oliver Dragojević

Anđela

I kobni do?e dan da sre?u nam pomuti,
Oproštaj tvoj i moj i rijeka suza vrelih.
Na mojoj ruci šal, samo?u srce sluti,
Iz mog života sad ideš ti.

A pro?e život sav u ljubavi sa tobom,
Za spomen osta šal i bol u duši mojoj.
Ja ne znam što ?u sad u?initi sam sa sobom,
Kad ku?a tuge sad naš je dom.

An?ela, An?ela, znaj kad budeš daleko,
Tvoga e sunca sjaj isto da me grije!
An?ela, An?ela znaj da ?eka te netko,
I da ti vjeruje još više nego prije.