Oliver Dragojević

Eliza

Sa usana, na tvoje uvojke
iz poljupca, u tvoju postelju
iz postelje, u beskraj jednog drugog neba.

Kad odemo, iz svojiih nemira
kad tonemo, u beznad svemira
poljubi me, i to je sve što dvoje treba.

Eliza, Eliza, samo ponavljam ime
Eliza, Eliza, moje nebo iz bliza
Eliza, Eliza za sve sun?ane zime
Eliza, Eliza zadnji dragulj iz niza.

Odvedi me,do zadnje postaje
poljubi me, za sve što ostaje
i ne pitaj, kuda nas vodi cesta ova.