Oliver Dragojević

Nestajem

Dani su moji vec dugo
K’o jesenja kisa sto ne prestaje
Tu sam, a nisam
Ja se ne prepoznajem
A traje i traje i ne znam kraj

S kim sada djeli svoj los dan
znam da samocu ne podnosi
Kome daje zapravo
Da se njenim osjeca
Samo da joj skrati dan

Zasto samo s njom letim
Samo s njom se osjecam ziv
Sve dublje tonem
Sve brze padam
I da mogu zelim nestati