Oliver Dragojević

Za život me vežeš samo ti

Ostali smo sasvim sami
Fini li su lipi dani
Išekane sve su lipe ri?i
Zivot je ka i zemlja
Kad zapustis malo daje
Taman da bi na se bija jidan.

Pa se pitam di je krivo
Kletem srce ca je zivo
Posa bi al ne znam di cu stic
Ka godine teku ure
Przi sunce metu bure
Za zivot me vezes samo ti.

Svojim vitrom moja jidra punila
Svojom nadom moju dusu jubila
Sad me ostavljas na pucini bez sna
Da ti priznam da si moja jedina.

I sve druge ca su s menom zivile
Nisu se za ovo srce primile
Sad ka kamen teski tonem ja do dna
Da ti priznam da si moja jedina
Da ti priznam da si moja jedina.

Umorna je ova dusa
Od pustih bura pustih susa
Popucava koza ka i poje
Zakopan u svojoj mrizi
Zivot mimo mene bizi
Odnosi i ovo malo voje.

Vrime me u ponor tira
Samo sritne nebo bira
Moju dusu nece ni za lik
Ka godine teku ure
Przi sunce metu bure
Za zivot me vezes samo ti.

Svojim vitrom moja jidra punila
Svojom nadom moju dusu jubila
Sad me ostavljas na pucini bez sna
Da ti priznam da si moja jedina

I sve druge ca su s menom zivile
Nisu se za ovo srce primile
Sad ka kamen teski tonem ja do dna
Da ti priznam da si moja jedina
Da ti priznam da si moja jedina.